Moj ćale koji je ono okej lik i ne retko mi daje dobre savete, voli povremeno da me podseti na neke izreke i mudrosti, a jedna od onih koje svako malo čujem jeste „Sine, dok čovek planira, Bog se smeje.“ Mislim da je to sjajna misao za započinjanje moje ispovesti.
Ja sam momak koji gazi u tridesetima, vredan, radan, živim van grada gde imam svoje imanje, farmu i sve ostalo. Nakon fakulteta shvatio sam da ne želim živeti u gradu pa sam pronašao svoju sreću dalje od betonske džungle.
Lepo sam građen za šta mogu zahvaliti genetici, visok, lepuškast, ne žalim se. Ali nekako nisam imao mnogo uspeha kod nežnijeg pola. Nije da se pravdam ali nisam imao previše ni vremena jer pored škole pa potom stvaranja novog života na selu, nekako su godine proletele a ja sam ostao sam. 
Kao i drugi moderni samci, obratio sam se internetu za pomoć. Bez da mnogo okolišam sa pričom, plan je bio – sajt za upoznavanje, postavim profil, tražim ženu za udaju, i tačka. Plan je na papiru zvučao jednostavno i jasno, ali dobio sam nešto što nisam očekivao. Da li se žalim? Ne, nipošto.
Tako to ide u životu – tražiš vrednu, kulturnu ženu, devojku koja je spremna na kompromis, na posao, na ljubav… a dobiješ nešto što je potpuno drugačije. Dobijem zapravo nekoliko njih. One su slobodnije devojke, i nema ništa loše u tome. One vole život, druženje, i tako svašta ponešto.
Avantura koja je započela sa jednom od njih je došla iznenada i mislio sam da će to biti samo trenutna stanica, usputna stvar na mom prvoformiranom planu za ženidbu. Ali, kao i svaki drugi muškarac – osladilo mi se!
Mlađa, ne toliko zrela, ali u krevetu radi stvari koje ne viđam ni na stranicama za odrasle. 10 godina mlađa, a isto toliko iskusnija. Mislio sam da znam ponešto jer nije da sam bio nepismen u tim stvarima, ali bato moj ovo je neki sledeći nivo!
I kome uopšte treba stabilna veza i ženidba kada imam onu slađu stranu toga, ali bez nepotrebnih svađa, briga i računa. Planirao sam jedno, dobio sam drugo, al se ne kajem ni malo!
